„Ништа се у нашим животима неће променити проглашењем неутралности, само ћемо се концентрисати на изградњу сопствене земље и услова у сопственом друштву, уместо што пошто-пото испуњавамо услове од којих многи за нас нису добри“
Када је постао потпредседник странке многи су говорили да је Војислав Коштуница спремио младог и способног политичара, који ће га једног дана заменити на челу Демократске странке Србије. Међутим, са распуштањем Коштуничине Владе, у којој је он био један од министара, из јавног живота нестали су многи чланови те странке, а медији су се бавили и онима који су брже боље „прелетели“ у друге странке. Ни њега дуго није било у јавности, јер сматра да „није врхунац умећа бављења политиком“ свакодневно појављивање у медијима. Његова странка га кандидује за будућег градоначелника Београда, за чију функцију се такмиче и они иза којих стоје, како истраживања показују, две најјаче странке у Србији.
Александар Поповић, потпредседник ДСС-а, каже да је као човек и политичар за четири године избивања из власти извукао многе поуке, и да би много тога можда и другачије урадио. Тврди да је ипак најважнија поука „да свакако морате да говорите истину, да све што није истина пре или касније пропадне и разоткрије се“.
„У Србији је све неистине предизборних обећања разоткрила стварност“, поручује у интервјуу за „Актер“ доктор хемијских наука Александар Поповић, потпредседник ДСС-а и кандидат те странке за градоначелника Београда.
Шта се с вама догађа? Нестанете на четири године, и ево вас опет као кандидата за градоначелника?
Нисам нигде нестао, живим у граду у коме сам провео највећи део свог живота, бавим се својом струком, доктор сам хемијских наука, имам четрдесет година и осамнаест година стажа. Од тих осамнаест година стажа само четири и по стечене су у политичким институцијама. Нисам, дакле, професионални политичар и не мислим да је врхунац бављења политиком и највеће могуће умеће у политици да се сваки дан човек оглашава преко медија. Ако више волите политичаре од којих не можете да се сакријете када отворите новине, или укључите телевизор, то је ствар укуса, ја нисам такав.
„Јасно је било још 2008. године да ће се на овај или онај начин, пре или касније, поставити крајње директно питање: Косово или ЕУ?“
Да ли најавом кандидатуре за градоначелника намеравате да некоме од будућих или бивших коалиционих партнера угрозите избор на ту функцију или је то ипак страначка потреба да се има кандидат и за градоначелника?
Добро је да разјаснимо у старту једну ствар – градоначелник се не бира директно, бира га Скупштина града, дакле пре било каквих кандидатура и било чега другог потребно је да се избори распишу, па да се одрже. Потребно је да прво грађани дају свој глас и кажу шта мисле. Сва лицитирања, која се појављују у јавности око претендената на функције, испољавање жеља самих претендената, чини ми се на неки начин као омаловажавање грађана и њиховог елементарног права да бирају. Што се тиче кампање, и у Београду и у Србији ДСС не угрожава ничије право да буде на некој функцији. То право дају грађани. Не угрожавамо ни било чију кампању, а ако се неко сматра угроженим због постојања ДСС-а то је онда потпуно друга ствар, и то више није питање за мене.
Каква су вам очекивања од те евентуалне кандидатуре за градоначелника?
Никада у политици нисам размишљао као о средству да се дође до неке функције, нити сам изборе на тај начин посматрао, па никада нисам ни имао врсту очекивања о којој говорите. Демократска странка Србије на наредне изборе излази са потпуно јасним идејама, потпуно јасним програмом и чињеницом, а то је највећа снага ДСС-а, да се испоставило истинитим оно што смо говорили у претходној изборној кампањи. Осим тога, ту је и чињеница да се за време Владе у којој су већину министара чинили министри из Демократске странке Србије знатно боље мирније и стабилније живело него данас.
Јесте ли као потпредседник странке, а и сама странка, за ове четири године избивања из власти извукли неке поуке?
Сваким даном живота извлачите поуке и у политици и ван ње, а посебно у политици, без обзира да ли сте на власти или у опозицији. Могу да говорим о себи, немам право да говорим о странци као колективу, али јесам извукао поуке и неке бих ствари другачије урадио са искуством које имам. И у политици и у животу.
Које су то поуке? Можда неомасовљавати странку пошто-пото разним каријеристима и властољупцима, или се држати сопственог политичког курса, па како буде?
Најважнија поука јесте да свакако морате да говорите истину, да све што није истина пре или касније пропадне и разоткрије се. У Србији је све неистине предизборних обећања разоткрила стварност. Нема 200.000 нових радних места, није просечна пензија ни 70 ни 80 процената просечне плате, нема 1.000 евра од акција, нису Косово и приступање ЕУ два одвојена колосека, није коридор завршен. Све истине и неистине открива чак у неком смислу и више и јаче „Викиликс“, односно депеше из америчке амбасаде у Београду. У њима се све види. Види се на кога је америчка администрација и како у утицала Београду, како је и уз чије посредништво формирана ова Влада Србије, види се ко се и како понашао у српској јавности, а како у разговору са америчким дипломатама, види се ко су не само политичари, већ и јавне личности које су добијале одређене задатке. Види се такође и ко је свима онима који су помагали, припремали и признали такозвану независност Косова, кост у грлу и на кога никако нису могли да утичу. То су ДСС и Војислав Коштуница. За мене је феномен, који је чак интересантнији од „Викиликса“, чињеница да је медијска сцена у Србији таква да, уз ретке изузетке, медији готово никакву пажњу нису посветили тим депешама. А њих је само из Београда преко 800. Због чега медији не пишу о томе ко се како понашао и ко је шта америчким званичницима причао и обећавао?
Мислите ли да је ваш политички курс да се још у ранијем периоду дистанцирате од ЕУ сада добио потврду, или су вам једноставно околности у ЕУ наместиле ту потврду?
Свакоме ко је желео да живи у реалности, а не у свету илузија, било је јасно да је политика „и ЕУ и Косово“ немогућа, да Косово и ЕУ нису два колосека. Део српске Владе је 2008. године донео одлуку, упркос нашим упозорењима, да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, чији је већи број држава, тада их је било 17, данас 22, признао Косово. Само неко ко је наиван или јако лоше процењује ствари могао је да мисли да земље које не признају територијални суверенитет Србије у даљем току интеграција неће инсистирати на свом ставу. Јасно је било још 2008. године да ће се на овај или онај начин, пре или касније, поставити крајње директно питање: „Косово или ЕУ?“. И то питање је постављено. Уосталом, о томе колико је политика владајуће већине била погрешна посведочио је својом изјавом и потпредседник Владе Ивица Дачић, да је „доста причања лажи и бајки“. Ми нисмо причали лажи и бајке. Само смо гледали отворених очију свет око себе, гледали шта се у њему збива и водили рачуна о томе шта је интерес Србије.
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4
СЛЕДИМ СВОЈЕ ПРИНЦИПЕ
Зашто вас није било пуне четири године у јавном и политичком животу? Многи су мислили да сте и ви побегли из странке када је она сишла с власти?
Потпредседник сам странке, био сам у политичком и јавном животу онолико колико сам у реалним околностима могао да будем. Што се тиче промена страначких дресова, никада нисам спадао у такве људе, управо због тога што су моје животне амбиције задовољене ван политике, те зато не морам да у њој будем пошто-пото, нити морам да будем на власти. Имам луксуз, као мањи број људи на нашој политичкој сцени, да могу да следим своје принципе и идеологију којој припадам.
Иако је ваша странка док је била на власти учинила много на приближавању ЕУ, ваша најновија залагања за проглашење неутралности у односу на ЕУ иду чини се корак даље. Верујете ли искрено да је то могуће?
Могуће је зато што је реално. Наша политика једноставно описује реалност. Чињеница је да се од Србије траже добросуседски односи са Косовом, а да Косово није наш сусед, већ је део наше земље. Чињеница је да су српске власти начиниле велике уступке у покушајима да добију статус кандидата, да су заправо признајући документа која издају власти у Приштини као основ за идентификацију, наговарајући Србе на Косову и Метохији да прихвате таблице које не издаје МУП Србије, прихватајући другачији визни режим за наше држављане са Косова и Метохије, који, да подсетим, и са српским пасошем не могу да путују у земље ЕУ без виза, давале сигнале да је за њих заправо питање европских интеграција важније од питања територијалног интегритета сопствене земље. Прихватајући унилатерално спровођење ССП-а које смањује приходе буџета Србије, а отвара наше тржиште и угрожава домаћу привреду, и мењајући резолуцију поднесену Генералној скупштини Уједињених нација, Србија је угрожавала и подоста угрозила борбу за свој интегритет. Време је да констатујемо да је Европска унија у кризи, да је уморна од проширења и да то многи политичари у Европи констатују. С друге стране од Србије се тражи да се зарад кандидатуре, о чланству да и не говоримо, практично лиши дела сопствене територије. Дакле, у таквим околностима Србија треба да каже да ће бити неутрална, да ће сарађивати са свима, јер је то просто реално. Самим тим је и не само могуће, већ једино реално могуће. И да буде потпуно јасно, ту реалност је описала ЕУ својим понашањем од 2008. до данас, а не Србија.
Али како је могуће сада бити неутралан ако је наше законодавство прилагођено ЕУ, ако смо читаву земљу тако оријентисали да се везује за ЕУ, ако смо коначно и у неким финансијским аранжманима са Унијом?
Неутралност значи да треба да наставимо са реформама нашег друштва, усвајањем и ЕУ стандарда, али не због тога што су то стандарди Европске уније, већ зато што су добри за нас, значи и да треба да наставимо и са сваком, па и економском и финансијском сарадњом са ЕУ, али и са другим земљама, као што су земље БРИКС-а, са Украјином, Белорусијом, Казахстаном. Ништа се у нашим животима неће променити проглашењем неутралности, само ћемо се концентрисати на изградњу сопствене земље и услова у сопственом друштву, уместо што пошто-пото испуњавамо услове од којих многи за нас нису добри. Уосталом, да парафразирам једну изјаву из претходне изборне кампање, „кандидатура се не сипа у трактор“. Још бих додао да се поготово не сипа кандидатура које нема.
Људи су у Србији навикнути на причу о евроинтеграцијама, иако до њих никако да дође, али како ви мислите да преокренете њихове мисли и ставове у супротном смеру?
Дубоко верујем да је већини грађана Србије, без обзира на кампању и пропагирање различитих вредности које се представљају као европске, од геј параде па надаље, сасвим јасно у каквој је позицији Србија, шта се од ње тражи, али и у каквом је стању Европска унија. Верујем и да је већини грађана јасно да је време да као држава и народ формулишемо нову политику, политику националног самопоуздања, вере у сопствено знање, рад и таленат, политику пријатељства са свима онима који са нама желе да буду пријатељи. Дакле, хајде да следимо своје интересе, не угрожавајући никога, хајде да бринемо о себи, а не о великим светским проблемима, хајде да водимо своју, српску политику, а не политику Европске уније.
„Верујем и да је већини грађана јасно да је време да као држава и народ формулишемо нову политику, политику националног самопоуздања, вере у сопствено знање, рад и таленат, политику пријатељства са свима онима који са нама желе да буду пријатељи“
Хоће ли се ваша предизборна, односно изборна кампања базирати на тој новој тези – политичкој неутралности према ЕУ, или ће Косово и даље бити доминантна тема?
Ми ћемо у кампањи говорити о Србији, о животу у њој, наравно да ћемо говорити о политичкој неутралности и о Косову и Метохији. Све је то спектар тема које кампања намеће.
Како ће изгледати ваша кампања, од врата до врата или ћете ићи међу народ да му објасните своје ставове?
Пошто су електронски централни медији добрим делом за ДСС затворени, једино што нам је преостало јесте да у директном контакту са грађанима кажемо оно што мислимо, али да и од њих чујемо шта мисле о раду такозване проевропске и социјално одговорне Владе. Пре свега да ли данас више него пре четири године у правосуђу, слободи медија, стандарду личимо на Европу, и да ли је мање сиромашних и незапослених него што их је било пре четири године.
Бојите ли се негативних реакција, јер народу је изгледа доста свега и обећања о ЕУ и очувања Косова и радних места? Ничега од тога нема, а много се прича?
О реакцији требало би да пре свега, по дефиницији, брине власт. Ми са своје стране можемо да сносимо одговорност за оно што смо чинили док смо били на власти. Могли бисмо и да сносимо одговорност да нисмо упозоравали на оно што ће се десити, али јесмо. И били смо у праву.
Познато је да не желите да говорите о предизборним, а посебно не о постизборним коалицијама, али чини се да се не можете баш похвалити неким коалиционим потенцијалом?
Ако је коалициони потенцијал способност да без обзира на политичке разлике, без обзира на обећања дата грађанима, без обзира на елементарну логику, правите коалицију са било ким, Демократска странка Србије онда таквим потенцијалом не може да се похвали, и ту сте у праву. Са нама је барем све јасно, грађани који гласају за нас гласају за јасну политику, и могу да буду сигурни да ћемо ми ту политику и заступати након избора.
Да ли осим наговештене сарадње са СНС-ом, која још има проблематичних момената, има партија са сличним политичким ставовима, а да можете са њима у неку врсту коалиције?
Као што је рано сада пре избора спекулисати о најављеним кандидатурама за функције после избора, мислим да није пристојно коментарисати ни могуће коалиције после избора. Избори ваљда постоје да би се пре свега на њима грађани изјаснили шта мисле о политичким програмима странака. То је оно што је кључно, да партије изађу са јасним програмима, да се изјасне за шта се залажу, да дају неупитне одговоре на најважнија питања. Дакле, да се грађанима без бацања прашине у очи понуде различите, јасно дефинисане опције. Грађани ће рећи шта о њима мисле и шта желе.
Да ли су различити ставови између СНС-а и ДСС-а по питању Косова, односно референдума, ЕУ и Устава, превазиђени или то тек чека неко боље време?
Мислим да су тренутно све странке окренуте себи и представљању свог програма грађанима. Свакако ће након избора доћи до озбиљног разговора између ДСС-а и СНС-а о свим тачкама око којих се слажемо и свих тачака око којих се разликујемо, а постоје и једне и друге, и јавности је у Србији то јасно.
Када би се којим случајем изборни резултати тако наместили да ли бисте ушли поново у неку врсту коалиције или кохабитације са ДС-ом?
Свака коалиција подразумева неки компромис, смислени компромис између политичких ставова. Наши политички ставови толико су удаљени да не видим могућност за такав компромис.
НЕ УЧЕСТВУЈЕМО У ИГРАМА НА СРЕЋУ
Чини се да ће сада све политичке партије говорити о отварању нових радних места и економији. Је ли то и ваш предизборни адут?
Адут је, колико знам, израз који је коцкарски, а из коцкарског речника је дошао у политику, спорт и друге области. Ми немамо потребу да учествујемо у било којој игри на срећу. Имамо најјачи, најјаснији и најреалнији економски програм, али имамо и нешто више – не обећања, већ чињеницу да је у време када је Демократска странка Србије имала већину министара у српској Влади просечна плата била већа него данас, државни дуг био знатно мањи, инвестиције биле веће, било је мање незапослених, буџет је био избалансиран. Ми немамо разлога било шта да обећавамо и тражимо да нам се верује на реч. И свако би на дан гласања сам себи пре него што гласа требало да одговори на једно просто питање: када је у задњих 10-15 година најбоље живео? И, наравно, да гласа у складу са тим.
Зашто су тако тврди, готово непријатељски, ставови између ДС-а и ДСС-а, иако сте некада били једна партија?
Између ДСС-а и ДС-а постоје разлике у процени готово свих најбитнијих питања. Не бих говорио о непријатељству, мислим да је то прејака реч, али о озбиљним и суштинским разликама да. Свет се мења, мењају се људи, мењају околности, нормално је и да се погледи на политичка збивања могу разликовати, чак и веома. И о разликама између ДСС-а и ДС-а јасно говори „Викиликс“. Заиста је чудно колико је мало тим депешама простора посвећено у већини српских медија.
Према неким истраживањима ваш рејтинг ни данас није велики, чак та истраживања кажу да се крећете око 6-7 посто. Хоћете ли изненадити неким бољим резултатом?
О странкама и политичким програмима суд ће давати грађани на изборима, неће га давати истраживачи јавног мњења. Многи од њих су превише често и превише много у прошлости грешили да би то било случајно. Уверен сам у снагу аргумената ДСС-а, уверен сам и у то да су се магле које су некада можда и прекривале политички сцену у Србији разишле. Све је јасно и све се зна.
Избори још нису расписани, али је почело са изношењем прљавог веша. Очекујете ли да ова кампања буде прљавија од досадашњих?
Не знам, могу да судим само о странци којој припадам и да кажем да ДСС неће водити прљаву кампању. Немамо за то разлога. Време је показало да су наши ставови били одважни и истинити, наш циљ је да се то јасно сагледа, а то је у прљавој кампањи немогуће.
Може ли се та прљава вода обрушити и на вашу странку, или ће битку водити главни претенденти на власт?
Уопште не размишљам о томе. Нити ћемо воду мутити, нити ћемо је прљати, нити ћемо такву воду изливати на било кога. И тиме ћемо најбоље сведочити о себи. Да ли ће се и ко таквом водом бацати на ДСС није ни важно, неће моћи, ако до тога и дође, да испрља или компромитује наше ставове.
